Moja prva sesija sa gospodjom Jovanom je počela veoma prijatnom razmjenom pozdrava, njenom dobrodošlicom i obostranom zahvalnošću. Počelo je vježbom zvanom Točak života, nakon koje je Jovana, sa fokusom na oblasti u kojima sam ja sebe doživljavao najneispunjenijim, postavila nekoliko zaista intrigantnih pitanja pustivsi me da se izrazim u potpunosti. Iako su moji odgovori bili obimni i iscrpni, ni u jednom trenutku nisam osjećao odsustvo njene pažnje, niti manjak razumijevanja, a najbolji pokazatelj tome su bila njena adekvatna i ‘škakljiva’ podpitanja. Jovana ostavlja utisak nekoga kome je moguće povjeriti najosjetljivija osjećanja, misli i stavove, pa čak i one koje ne želimo priznati sami sebi, jer njena pojava i ophodjenje smirujuće djeluje na sagovornika. Ni u jednom trenuku nisam imao dojam da su moje riječi dočekane sa nekom dozom sumnje, nevjerice ili osude. Nakon sesije sam primijetio odredjenu dozu smirenosti, zadovoljstva i nade koja je i sada prisutna.

Najiskrenije zahvalan.

David Pećanac

Pozdrav Jovana. Pre svega da ti zahvalim na ponudi i na omogućenoj sesiji. Želim da ti se zahvalim i odivim jer sam sve vreme imao utisak da me slušaju, i da mi pitanja postavljaju dve osobe, jedna profesionalno obučena i stručna osoba za ovaj vid saradnje koja nije prevazilazila svoju radnu etiku, i jedna koja me nekako, drugarski ili sestrinski slušala. Najviše sam povratne informacije, da sam slušan i da sam razumljen, da me se razume, uvideo pogledom i očima koje su me verno pratile, i blagim nagibom ka kameri koji nije bio unosan niti prodirao u liniju moje privatnosti. Pokazao se i koji blagi osmeh kada bi svojim monologom i samorefleksijom proveravao da li me slušaš i da li me pratiš, i da li sam sebe razumem kroz tebe. Nije se uopšte ukazivala zamorenost na licu od slušanja, niti se sa pitanjima i asistencijom žurilo. Posle mog dugog monologa, tačnije iznošenja onoga što me trenutno najviše muči, nastala je kratkrotrajna pauza da se udahne i da se pripremi na razradu, ali i da ja sagledam da li sam rečima i pojašnjavanjem ukrotio svoju muku. Zbog predugačkog monologa koji je trajao 2/3 do 3/4 sesije, nije bilo prostora da pokažeš svoju struku i asistenciju mnogim pitanjima. Bilo je dovoljno par pitanja i pre svega ključno pitanje za moj slučaj, da li na moj bivši i trenutni odnos sa bivšim partnerom projektujem iskustvo koje sam gledao na primeru moje majke. Bilo mi je malo smešno dovoditi u sponu ta dva iskustva, mog i majčinog, no kako sam bio asistiran da bar imalo promislim, doživeo sam bolan šok koji me pročistio: da, od majke sam preuzeo mazohistički i samorazarajući te idealistički pogled na erotsku partnersku ljubav koji je bio poguban za mene. Tim jednim i popratnim pitanjima je posložila kockice koje su se krile u suštini i nijansama mog problema. Iako mi je itekako ovo značilo, jer sam pre svega uvideo da sam žrtvovao dostojanstvo, samopoštovanje i lični integritet zbog mazohističkog komfora, možda nisam bio najpoželjniji ,,klijent?” za jednu od prvih sesija jer nisi mogla da pitanjima pokažeš svoju stručnost. No opet, tu stručnost prevazilazi tvoje lično učešće samim slušanjem, gde nisam imao utisak da me kao psihoterapeut i psihoanalitičar pročišćava i tera da se sa samim zlima i demonima sukobim, više su sama isplivala dok sam osećao da me neko prati i stvarno pukim jednostavnim srcem suosjeća, a da opet postoji dovoljna snaga razuma da me dalje, ka većem miru i spokoju ustroji. Mislim da je možda čak i bitnije što si pokazala moć saslušanja no moć propitivanja i razgovora, jer je po mom iskustvu ljudima potrebno više uho i duša za saslušavanje no konstruktivna kritika. Nekako čovek sam zna šta da čini iako ne traži asistenciju i savete, ali ovaj razgovor i saslušavanje su upalile u meni sigurnost i samopouzdanje u mojim odlukama koji su bili i više nego nužni. Želim i dalje da sa tobom surađujem, i da više ugradiš sigurnost u polju za koje si se kao lajfkouč i po meni psihoterapeut školovala. Hvala ti na iskrenim rečima u skladu struke da zaslužujem bolje. Osetio sam ljubav koja me često izbegavala ili se sakrivala od mene. I dobivši komentar kako sam previše zreo i introspektivan za svoje godine, ukazalo mi se koliko i ti imaš samospoznaju sebe i koliko imaš iskustva i razumevanje za druge ljude. To je valjda najosnovnije u vezi ovoga čime se baviš. Drago mi je da ti se san ostvario. Želim ti još sreće i uspeha na tvom putu. Sutra ću dati recenziju konto ova dva priloga koja si mi poslala. – Darko